Osnovni pojmovi – preduzetnik na isplati lične zarade

Pokretanje posla u oblasti digitalnog marketinga postalo je sve češće pitanje među mladim preduzetnicima. Mnogi planiraju saradnju sa ozbiljnim kompanijama, očekuju stabilne prihode i razmišljaju o zapošljavanju saradnika.

Da bi poslovanje bilo pravno i poreski uređeno, važno je razumeti razliku između oblika firme, korake prilikom osnivanja, obaveze koje slede i načine na koje se troškovi i porezi evidentiraju.

1. Izbor pravnog oblika – preduzetnik ili DOO

U Srbiji ima dva glavna modela poslovanja za vođenje poslovnih knjiga:

• preduzetnik na isplati lične zarade, i
• društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Preduzetnik na isplati lične zarade najčešće je najbolji izbor za početak. Osnivanje je jednostavno – potrebno je registrovati firmu u APR-u uz ličnu kartu i uplatu od 1.600 dinara. Preporučena šifra delatnosti za marketing je 7311 – delatnost reklamnih agencija.

Prednost je što preduzetnik može zapošljavati, izdavati račune i nema ograničenja u prometu osim PDV limita od 8 miliona dinara.

Mane su što preduzetnik odgovara svojom ličnom imovinom.

Kod DOO-a, odgovornost je ograničena na imovinu firme, što pruža veću sigurnost, ali i složenije osnivanje. Od 2023. godine osnivanje je moguće isključivo elektronski, uz elektronski sertifikat, osnivački akt i uplatu naknade od 6.200 dinara.

Bitna razlika je i u načinu podizanja novca – kod DOO-a se dobit može podići tek nakon obračuna i isplate dividende oporezovane 15%, dok preduzetnik slobodno raspolaže svojom zaradom.

2. Koraci nakon osnivanja firme

Posle registracije u APR-u, neophodno je:

1. otvoriti poslovni račun u banci,
2. prijaviti početnu poresku prijavu – PPDG 1S za preduzetnika ili PDP za DOO,
3. definisati planirane prihode i rashode.

Na osnovu toga određuje se mesečna akontacija poreza na dobit.

Na primer, ako je planirana dobit 500.000 dinara godišnje, mesečna akontacija bi bila 41.666 dinara (500.000 / 12).

Ukoliko se dobit na kraju godine razlikuje od planirane, doplaćuje se ili se prenosi razlika u sledeću godinu.

Preporučuje se da se u početku planirana dobit postavi na nulu, kako bi se izbeglo opterećenje cash flow, ali tada se porez plaća odjednom na kraju godine.

3. Fiskalna kasa i obaveze

Ako posluješ sa fizičkim licima, obavezna je fiskalna kasa.

Za online poslovanje koristi se virtuelni procesor fiskalnih računa (VPFR), koji omogućava slanje računa mejlom.

Cena fiskalne kase kreće se od 150 do 200 evra godišnje.

U slučaju kvara, može se koristiti aplikacija ESIR Poreske uprave, koja omogućava izdavanje računa sa mobilnog uređaja.

Ako radiš samo sa pravnim licima koji imaju registrovane firme, fiskalna kasa nije potrebna.

4. Porezi i doprinosi za preduzetnike

Preduzetnik na isplatu lične zarade plaća doprinose na minimalnu osnovicu od oko 16.500 dinara mesečno.

To je najčešći model za početnike jer omogućava optimizovane mesečne troškove.

Kod preduzeća npr osnivali imaju doprinose od oko 34.000 dinara za minimalnu platu od 62.008 dinara neto.

Prosečna zarada u Beogradu iznosi oko 100.000 dinara, a doprinosi na taj iznos su oko 63.000 dinara, pa je jasno da doprinosi značajno utiču na likvidnost malih firmi.

5. Poreske olakšice i grantovi

Postoje razni grantovi i subvencije, najpoznatiji je onaj Nacionalne službe za zapošljavanje – do 300.000 dinara bespovratno uz biznis plan.

Od poreskih olakšica, posebno su važne one za istraživanje i razvoj – moguće je umanjenje doprinosa za PIO do 75% i poreza na zarade do 100%.

Cilj je da efektivno poresko opterećenje ne prelazi 20% prihoda.

6. Porez na dohodak građana

Kod preduzetnika na ličnoj zaradi, dobit ulazi u osnovicu za porez na dohodak građana.

Za preduzetnike mlađe od 40 godina limit je oko 9 miliona dinara godišnje, što znači da se u većini slučajeva porez neće dodatno naplaćivati.

Ako prihodi porastu, uvek postoji opcija prelaska na DOO, gde se porez na dohodak više ne obračunava na lični nivo.

7. Poslovna dokumentacija i knjigovodstvo

Preduzetnik koji vodi knjige mora imati računovođu, jer samo ovlašćena lica sa licencom mogu podnositi završne račune i poreske prijave.

Paušalci nemaju tu obavezu jer ne vode poslovne knjige – njihovi porezi se plaćaju po rešenju Poreske uprave.

8. Poslovni troškovi i njihovo knjiženje

Troškovi se mogu podeliti u nekoliko kategorija:

Kancelarijski troškovi i inventar

Zakup poslovnog prostora, kupovina opreme, stolica, laptopova, nameštaja – sve što je ispod 90.000 RSD ide direktno u trošak, a sve iznad se vodi kao osnovno sredstvo koje se amortizuje tokom godina.

Službena putovanja

Troškovi puta i dnevnica (u zemlji i inostranstvu, do 90 € dnevno) mogu se priznati kao rashod i smanjuju osnovicu za porez.

Operativni troškovi

Obuhvataju doprinose, knjigovodstvo, softvere, licence, poreze, kao i reprezentaciju (ograničenu na 0,5 % godišnjeg prometa).

Vozila

Troškovi goriva, registracije, servisa i kasko osiguranja priznaju se ako se vozilo koristi u poslovne svrhe.

Važno je da svaki trošak bude potkrepljen verodostojnom dokumentacijom – računom, ugovorom, slipom ili dokazom o uplati.

Privatni troškovi ne mogu ići na firmu i ne umanjuju dobit.

Novac na računu firme nije automatski trošak, pa se često dešava da firma ima dobit iako je „potrošila“ sav novac.

9. Softver, Meta i Google reklame – interni PDV

Kupovina usluga iz inostranstva (npr. oglašavanje na Facebooku, Instagramu, Google-u) podleže internom PDV-u od 20 %, jer se usluga koristi u Srbiji.

Ako strani dobavljač nema poreskog punomoćnika u Srbiji, preduzetnik sam obračunava PDV bez obzira da li je u sistemu pdv-a ili nije

Po ulasku u PDV sistem, ta obaveza se poništava jer se interni PDV i ulazni PDV izjednačavaju.

10. Fakturisanje i E-fakture

Faktura mora sadržati sve elemente: naziv i adresu firme, PIB, matični broj, podatke o klijentu, opis usluge, količinu, cenu i PDV status.

Ako firma nije u sistemu PDV-a, to mora jasno biti naznačeno („Nisam u sistemu PDV-a po članu ___ Zakona“).

Za inostrane klijente faktura može biti dvojezična i mora sadržati iznos u dinarima i evrima.

Ulazak u sistem e-faktura (SEF) obavezan je u tri slučaja:

1. ako posluješ sa državnim institucijama,
2. ako si u sistemu PDV-a (promet preko 8 miliona),
3. ako dobrovoljno odlučiš da koristiš SEF.

11. Rokovi za plaćanja i prijave

• Doprinosi i zarade: do poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec.
• Akontacija poreza na dobit: do 15. u mesecu.
• Eko taksa: kvartalno.
• Kašnjenje nosi kazne: od 5.000 do 150.000 RSD za preduzetnike, do 2.000.000 RSD za DOO.

12. Gašenje firme

Firma se može ugasiti na dva načina:

• likvidacijom (ako je solventna),
• stečajem (ako nije).

Likvidacija traje oko 90 dana, dok je zatvaranje preduzetnika jednostavnije .Potrebno je pribaviti potvrde da su sve obaveze izmirene i podneti zahtev u APR.

Trošak gašenja preduzetnika je oko 30 €, dok likvidacija DOO-a može koštati i preko 1.500 €.

13. Promena statusa iz preduzetnika u DOO

Kada preduzetništvo preraste početni okvir, lako se može izvršiti statusna promena i preregistracija u DOO.

Svi ugovori, zaposleni i sredstva se prenose na novo pravno lice.

DOO dobija novi PIB i matični broj, ali nastavlja poslovanje bez prekida.

Zaključak

Za većinu ljudi koji započinju posao u digitalnom marketingu, preduzetnik na isplatu lične zarade je najbolja i najfleksibilnija opcija.

Kada posao poraste, prelazak na DOO je prirodan korak koji donosi veću sigurnost i stabilnost.

Ključ uspešnog poslovanja je u poznavanju poreskih obaveza, pravilnom vođenju knjiga i blagovremenom planiranju.

Uz dobar računovodstveni tim i razumevanje osnovnih pravila, svako može voditi firmu po zakonu i bez nepotrebnih troškova.

Sve ovo sam detaljno objavio u videu