Osnovni pojmovi – preduzeće

Privredno društvo u Srbiji je najobihvatljivija organizacija za poslovanje. Nudi čitav niz mogućnosti ukoliko izaberete ovaj poslovni model. U srbiji što se tiče privrednih društava postoji:

1.  Ortačko društvo (OD)

• Društvo koje osnivaju najmanje dva ortaka radi obavljanja delatnosti.
• Ortačko društvo nema pravnu ličnost, ali ima poslovno ime i račun.
• Ortačari odgovaraju neograničeno svojom imovinom.

2. Komanditno društvo (KD)

• Ima dve vrste članova:
  • komanditore – koji ulažu kapital i odgovaraju do visine uloga;
  • komplementare – koji vode poslove i odgovaraju celokupnom svojom imovinom.
• Kombinacija ograničene i neograničene odgovornosti.

3. Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)

• Najčešći oblik u Srbiji.
• Osniva ga jedno ili više lica.
• Osnivači odgovaraju do visine svog uloga u kapital.
• Minimalni osnivački kapital: 100 dinara.
• Fleksibilno u organizaciji i upravljanju.

4. Akcionarsko društvo (AD)

• Kapital podeljen na akcije.
• Može biti otvoreno (akcije se javno prodaju na berzi) ili zatvoreno (akcije nisu javno dostupne).
• Osnivači odgovaraju samo do visine uloga.
• Pogodno za veće biznise, investicije i prikupljanje kapitala.

Društvo sa ograničenom odgovornošću ili doo je kao što smo i spomenuli najčešći oblik i njega ćemo danas detaljno opisati.

Kao što smo rekli njega može da osnije jedno ili više lica. To znači da minimalni kapital koji je 100 dinara ako sami osnivamo, bićemo vlasnici 100% tog biznisa. Odmah u startu je ovo sjajna opcija ukoliko počinjete biznis sa nekim ili kasnije želite da ubacite investitore. Ono što je bitno jeste da neko može da uloži i 100.000 eur naspram vaših 100 dinara i da na taj njegov ulog nekome date npr 10% kompanije.

Što se tiče samom osnivanja, ono je isključivo elektronski.Registraciona prijava se podnosi na portalu apr-a namenjena za elektronsko osnivanje. Da bi prijava bila uspešno podneta morate pre toga uraditi osnivački akt. Na apr-u postoji šablon tog primerka i možete sami slediti instrukcije za njegovo popunjavanje. To može biti korisno samo ako ste vi jedini osnivač i bićete jedini vlasnik tog biznisa. Ukoliko osnivate sa još nekim partnerom, svakako je preporuka da osnivački akt sastavi stručno lice – advokat.

Zatim jedna od stavki jeste uplata osnivačkog kapitala. Vi u osnivačkom aktu imate opciju da navedete da ćete osnivački kapital naknadno upisati (nakon registracije firme i rok je 5 godina). To ja najčešće preporučujem klijentima. Preporučujem iz razloga jer i da bi uplatili onih minimalnih 100 dinara, vi morte da odete u banku i kao fizičko lice uplatite na namenski račun visinu osnivačkog kapitala. Zatim banka mora da elektronski izda potvrdu i tek tada možete da uploud na portal apr-a za registraciju. I da bi izbegli taj administrativni korak, jednostavno imate posle rok od 5 godina za njegovu uplatu.

Da poentiramo, za osnivanje DOO je potrebno :

• Osnivački akt
• Očitana lična karta
• Popunjena registraciona prijava osnivanja preduzeća na samom portalu.
• Zatim elektronski platite osnivanje 6.200 rsd taksu i na taj način ste podneli.
• Očitana lična karta
• Popunjena registraciona prijava osnivanja preduzeća na samom portalu.
• Zatim elektronski platite osnivanje 6.200 rsd taksu i na taj način ste podneli.

Nakon toga, apr vam putem email-a šalje na email (otprilike 72h) rešenje o osnivanju ili odbačaju. Rešenje o osnivanju ukoliko je sve u redu a rešenje o odbačaju ukoliko je dokumentacija  bila nepotpuna ili je sačinila neku grešku.

Prilikom podnošenja prijave ( ali i 30 dana nakon osnivanja) imate rok da podnesete stvarne vlasnike. Stvarni vlasnici su portal na apr-u gde javno potvrđujete da ste vi kao fizičko lice član tog privrednog društva i moraćete da uploud osnivački akt koji ste izradili na početku osnivanja firme.

Zatim, od tog email-a kako je stiglo rešenje o osnivanju, neophodni je da sačekate 24h kako bi firma bila vidljiva na državnim portalima (eporezi, croso…)

Zatim posle toga, sledi otvaranje računa u banci. Račun u banci možete otvoriti online putem samo ukoliko ste i jedini član u preduzeću, a ukoliko vas je više moraćete lično u ekspozituru.

Zatim, kada otvorite račun u banci sledi dodavanje ovlašćenja računovođi, jer po zakonu o računovodstvu morate imate ovlašćenog računovođu ili interno računovodstvo.

Prvo dodelite ovlašćenje na portalu eporezi. Na tom portalu se komunicira sa poreskom upravom. Tu se rade obračuni zarada za vas i zaposlene, podnosi preknjiženje, prijava poslovnog prostra za fiskalizaciju, vadi se bezbedonosni element za fiskalnu kasu itd itd.

Takođe jedna od prvih stavki za koju postoji rok jeste poreska prijava PDP.

Šta ona služi? Poreska prijava PDP predviđate Vašu dobit do kraj kalendarko poslovne godine. Tu se proizvoljno stavlja koliko ćete imati prihoda i rashoda. Ukoliko je jednako, onda će akontacija biti nula. Ukoliko je u minusu, takođe neće biti akontacije ali ukoliko je projekcija dobiti na toj poreskoj prijavi u plusu onda ćete taj iznos dobiti (razliku između prihoda i rashoda) pomnožiti sa 15% i dobije iznos podeliti sa preostalim brojem meseci koliko je ostalo u kalendarskoj godini.

NPR – firma osnovana 01.04. Treba da se uradi poreska prijava PDP i stavili smo da čemo da kraja godine imati 5.000.000 rsd prihoda i 4.000.000 rsd rashoda. Dobit je tu 1.000.000 rsd a porez na dobije kod preduzeća je 15%. Porez u ovom slučaju iznosu 150.000 rsd, a od 01.04 – 31.12. je preostalo 9 meseci. Iznos poreza (150.000) delimo sa 9 i dobijamo 16.666 rsd.

Upravo je 16.666 dinara VAŠA MESEČNA AKONTACIJA POREZA NA DOBIT.Imaćete obavezu da je isplaćujete do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Ukoliko biste u poreskoj prijavi pdp stavili npr 5.000.000 rsd prihoda i 5.000.000 rsd rashoda, dobit bi bila nula i ne bi imali akontaciju poreza na dobit.

E sada, kada ne bi imao akontaciju poreza na dobit i dođe kraj godine i uradi se završni račun ali ovog puta stvarno si ostvario dobit od 1.000.000 rsd i imaćeš porez da platiš 15% odjednom. U ovom slučaju to je 150.000 rsd odjednom.

Međutim, u onom primeru kada je pdp prijava urađena, i kada se plaćalo mesečno 16.666 rsd i to 9 meseci, vi ste do 31.12. uplatili 150.000 rsd i da zaista ostvarite dobit od 1.000.000 rsd vi ne bi morali da uplatite odjednom 150.000 rsd kao u slučaju da smo stavili tu poresku prijavu na nulu.

Ukoliko bi i mali mesečnu akontaciju a recimo ostvarili ste dobit od 2.000.000 rsd. Tu je iznos poreza 300.000 rsd. Akontacijama ste uplatili 150.000 rsd i moraćete da doplatite još 150.000 rsd na ime poreza na dobit, a obveznik koji je imao nulu u prijavi morao bih odmah upltiti 300.000 rsd.

Ukoli je recimo bilo manje nego predviđeno, da ste npr uplatili 150.000 rsd akontacijom a ostarili ste dobit od 500.000 rsd a porez je 75.000 rsd, vama preostaje 75.000 rsd jer ste više uplatili. U tom slučaju možete tražiti povraćaj ili držati taj iznos na poreskom kreditu da kada budete opet imali dobit da umanjite za taj iznos.

Koje troškove mogu da plaćam sa računa firme?

Moja definicija je uvek ista – Svi oni troškovi koji služe u svrhu obavljanja delatnosti. Znači ako je delatnost marketing agencija, ne možete kupiti veš mašinu sa računa firme i smanjiti dobit na taj način. Da ste hotel ili vešeraj, veš mašina u tom slučaju ima smisla jer služi da se obavlja delatnost (peru posteljine, uslužno pranje veša itd) Marketing agencija ili bilo koja druga delatnost kada pročita ovaj primer razumeće. Ali hajde da navedemo par troškova koji imaju sve delatnosti:

Troškovi komunikacije, režijski troškovi, nabavka opreme i materijala, kao i ostali poslovni troškovi, mogu se smatrati opravdanim poslovnim rashodima ako su u skladu sa važećim zakonodavstvom i knjigovodstvenim standardima. Važno je da svi troškovi kancelarije budu pravilno dokumentovani i evidentirani, pravilno praćenje ovih troškova omogućava tačno izračunavanje poslovnih rashoda i doprinosi efikasnom upravljanju finansijama firme.

Troškovi komunikacije

• Telefon: Troškovi fiksnih i mobilnih telefona koji se koriste za poslovne svrhe su opravdani rashodi. Ovi troškovi su ključni za održavanje veze sa klijentima,dobavljačima i saradnicima, te su neophodni za nesmetano funkcionisanje poslovnih aktivnosti.
• Internet: Troškovi internet konekcije neophodni za obavljanje poslovnih aktivnosti takođe se smatraju opravdanim. Ovo uključuje mesečne pretplate itroškove dodatnih usluga koje omogućavaju rad u mreži.

Režijski troškovi

• Električna energija: Troškovi za električnu energiju koja se koristi u kancelariji, uključujući rasvetu, računare i druge električne uređaje.
• Grejanje i hlađenje: Troškovi grejanja i hlađenja kancelarijskog prostora, kao što su troškovi centralnog grejanja, klima uređaja i sličnih sistema.
• Voda: Troškovi za vodu, uključujući potrošnju vode za potrebe kancelarije. Nabavka opreme i materijala
• Računarska oprema: Nabavka računara, laptopa, printera, skenera i drugih tehnoloških uređaja koji su neophodni za obavljanje poslovnih funkcija.
• Kancelarijski nameštaj: Troškovi za kupovinu kancelarijskog nameštaja kao što su stolovi, stolice, ormari i police.
• Kancelarijski materijal: Troškovi za kancelarijske potrepštine kao što su papiri, olovke, fascikle i druge materije koje se koriste u svakodnevnom poslovanju.

Osiguranje

• Osiguranje kancelarijskog prostora i opreme: Troškovi polisa osiguranja koje pokrivaju imovinu firme, uključujući kancelarijski prostor, opremu i materijal.

Troškovi IT usluga

• Podrška i servisiranje: Troškovi za IT podršku, servisiranje računarskih sistema, softverske nadogradnje i održavanje mrežne infrastrukture.

Ostali poslovni troškovi

• Usluge čišćenja: Troškovi za usluge čišćenja kancelarijskog prostora.
• Popravke i održavanje: Troškovi koji se odnose na popravku i održavanje kancelarijske opreme i prostora.

Reprezentacija predstavlja troškove kao što su:

• ugostiteljske usluge povodom proslava, jubileja, praznika za poslovne partnere, zaposlene ili penzionere;
• ugostiteljske usluge na sajmovima, u restoranima;
• usluge hotela po osnovu prenoćišta i ishrane, za poslovne partnere iz zemlje i inostranstva, ako su u funkciji uspostavljanja poslovnih odnosa, zaključivanja poslovne saradnje ili potpisivanja nekog ugovora;
• davanje sopstvenih ili drugih proizvoda poslovnim partnerima koji mogu biti predmet takvog davanja – rokovnici, olovke, notesi i slični proizvodi simbolične vrednosti;
• kupovina stvari i hrane za ličnu upotrebu;
• svaka kupovina ili usluga koja nije za svrhu obavljanja delatnosti.

Troškovi reprezentacije odobravaju se kao poreski priznat rashod samo u iznosu od 0,5% od ukupnog prihoda. To je propisan poreski limit za poresko priznavanje troškova reprezentacije.

Odnosno firma koja ima ove troškove iznad definisane granice, može u ukupnom iznosu da ih proknjiži u svom knjigovodstvu, ali time povećava i iznos poreza na dobit koja firma treba da plati.

Na primer:

Troškovi reprezentacije: 200.000 dinara

Ukupan prihod obveznika: 5.000.000 dinara

Priznati troškovi reprezentacije: 25.000 dinara

Troškovi reprezentacije koji se ne priznaju: 175.000 dinara

Da li je nabavka opreme (lap top, kamera, auto) trošak firme?
Pre nego što saznaš kako funkcioniše računjanje osnovnog sredstva kao trošak, odgledaj video kako možeš kupiti automobil na firmu I to da li kao finansijski ili operativni lizing.

U osnovna sredstva spadaju sva ona sredstva koja se koriste u procesu proizvodnje ali se njihova vrednost ne utroši odjednom, već se ona vremenom smanjuje dok se postepeno ne amortizuje do kraja. U osnovna sredstva takođe mogu spadati i određena nematerijalna ulaganja kao što su patenti, licence, koncesije, zaštitni znak, itd.

Prilikom nabavke osnovnih sredstava preduzece nema trosak u visini nabavljenog sredstva vec samo na kraju godine trosak amortizacije.Ovo je vazno napomenuti jer kupovinom osnovnog sredstva se ne umanjuje dobit za iznos kupljenog sredstva vec samo za iznos amortizacije.

Amortizacija je trosenje osnovnog sredstva. Prilikom kupovine rukovodstvo treba da proceni korisni vek trajanja tog osnovnog sredstva kako bi se odredila stopa amortizacije ( npr. Ako procenimo da ce nam to sredstvo sluziti 5 godina -stopu amortizacije bismo izracunali na sledeci nacin 100/5=20%)

Ovim putem izracunavamo tzv.racunovodstvenu amortizaciju. 

U poreske svrhe koristi se i obracunava i poreska amortizacija. Razlika izmedju ove dve amortizacije je sto u racunovodstvenoj sami odredjujemo stopu amortizacije a u poreskoj imamo propisane stope tj osnovna sredstva su razvrstana u 5 poreskih grupa *( I-grupa=2,5%,II grupa=10%,III grupa=15%, IV grupa=20% i V grupa=30%)

Osnovicu za obracun amortizacije cini nabavna vrednost osnovnog sredstva.

Ono sto je najvaznije pomenuti je da se trosak racunovodstvene amortizacije ne priznaje u poreskom bilansu kao trosak dok se poreska amortizacija priznaje

To bi izgledalo ovako: Oporeziva dobit = BRUTO DOBIT + TROŠKOVI RAČUNOVODSTVENE AMORTIZACIJE – PORESKA AMORTIZACIJA.

U tom smilsu, ukoliko nema drugih uticaja, kada je poreska amortizacija veća OPOREZIVA DOBIT JE MANJA (manji je iznos poreza na dobit) i obrnuto.

Računovodstvena amortizacija je amortizacija koju smo u skladu sa računovodstvenim propisima obračunali na dan 31.12. primenom odgovarajućih stopa amotizacije koje smo dobili formulom na osnovu veka trajanja: 100/vek trajanja

Poreska amortizacija je amortizacija koju smo obračunali u skladu sa poreskim propisima (ukupna obračunata poreska amortizacija za grupe od I do V obrazac OA).

Primer: kupili smo masinu u vrednosti 500.000,00 din.Procenjeni vek trajanja te masine je 5 godina

Stopa je 100/5=20%

Am = Nabavna vrednost OS/ Vek korišćenja=500.000.00/5 =100.000.00

RUKOVODSTVO PREDUZECA MOZE SVOJIM PRAVILNIKOM DA DEFINISE STA CE SE VODITI KAO OSNOVNO SREDSTVO A STA KAO SITAN INVENTAR

Npr. Moze da se donese odluka da se sva nabavljena osnovna sredstva do vrednosti npr 150.000 evidentiraju kao sitan inventar iako im je vek trajanja duzi od godinu dana.

To je slucaj kada se npr nabavi mobilni telefon i sl.

Podizanje novca sa računa?

Sa računa firme možete podizati I novac koji je neoporeziv do određenih iznosa kao I za određene prilike. Detaljno o tome možete pogledati ovde. https://www.youtube.com/watch?v=7gbBtSgo8jE&t=12s

Svi preduzetnici i pravna lica koja vode poslovne knjige moraju pre podizanja gotovine sa tekućeg računa da opredele njegovu namenu. Jedini koji slobodno podižu novac sa svog računa jesu preduzetnici paušalci jer oni ne moraju da pravdaju svoje troškove. Svi ostali treba da dokumentuju i odrede poreski tretman isplate koju vrše. 

Gotovinu mozete podici kao materijalne troskove.

Isplata materijalnih troskova.

Da bi se gotovinski racuni evidentirale u poslovnim knjigama, odnosno da bi bile tretirane kao trošak potrebno je da  fiskalni isečak i gotovinski račun glase na firmu I obavezno na fiskalnom racunu mora da bude PIBkupca.U materijalne troskove spadaju svi troskovi koji su vezani za obavljanje delatnosti (nabavka kancelarisjkog materijala, rezijskog, utrosen material za odrzavanje, struja, telefon, internet….),Ukoliko postoji više gotovinskih nabavki, za sve nabavke može se napraviti jedna lista računa koju nazivamo specifikacija, te se novac može podići na osnovu nje. Prilikom podizanja, potrebno je da popunite nalog za isplatu a šifra koju koristite je 166 – podizanje gotovine

Na primer, firma može da podigne sa svog poslovnog računa gotovinu da bi isplatila zakupninu fizičkom licu od kojeg renta prostor. Tom prilikom, firma plaća 20% poreza na prihode.

Sifra palcanja zakupnine je 225 (zakupnine za korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini, naknade za druge usluge koje imaju karakter javnih prihoda) I 226 (zakupnine za korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari na koje se plaća porez prema zakonu).

Gotovina se moze podici I kao ispalta dobiti.

Preduzetnici podizu dobit bez placanja poreza na obit.

Takođe, osnivači mogu doneti odluku da izvrše isplatu dividende, ali tom prilikom plaćaju porez od 15%. Primer obracuna neto iznos 150.000,00 x propisan koeficijent 1,17647059 bruto iznos 176.470,59 dobijamo porez od 15% u iznosu od 26.470,59.

Preduzetnici podizu dobit bez placanja poreza na dobit.

Sifra za podizanje dividende je 148.

Ipak nisu sve isplate gotovine oporezovane. Postoje takođe i neoporezive isplate, kao što je recimo nadoknada troškova službenog puta zaposlenima. Propisana dnevnica za sluzbeno putovanju  u zemlji (clan 18.stav1.tacka 2) – 3.241,00. Sifra za podizanje sluzbenog puta u zemlji je 141. Prevoz zaposlenih neoporeziv iznos 5.398,00, sifra za podizanje prevoza je 141.

Kada, koliko i zašto se plaća porez na zakup prostora?

Preduzetnici koji žele da registruju firmu ili da prijave izdvojenu poslovnu jedinicu na adresu koja nije u njihovom ili porodičnom vlasništvu, u obavezi su da na mesečnom nivou rade obračun za zakup na osnovu kojeg će plaćati porez na zakup.

Potrebno je napraviti ugovor sa zakupodavcem, a sam prostor mogu iznajmiti od fizičkih i pravnih lica.

Ako je zakupodavac fizičko lice, u obavezi ste da na mesečnom nivou plaćate i porez na zakup.

Ako je zakupodavac pravno lice, na mesečnom nivou će biti dovoljno da Vam zakupodavac izda fakturu ( račun ) na iznos ugovorene zakupnine na osnovu koje ćete platiti zakup, a porez ne plaćate jer u ovom slučaju zakupodavac pravno lice će kroz svoje knjige prikazati prihod od izdavanja prostora.

Iako je poreski obveznik fizičko lice, ovaj porez se plaća po odbitku, odnosno obračunava ga, prijavljuje i plaća pravno lice odnosno preduzetnik prilikom isplate zakupa.

Kao i većina poreza po odbitku, i on se plaća kroz sistem objedinjene naplate poreza, što znači da se o obračunatom porezu podnosi poreska prijava PPP PD kroz portal ePorezi poreske uprave.

Iznos poreza zavisi od same visine zakupa koji je dogovoren i koji se nalazi u ugovoru.

Na 11.700,00 rsd zakupa, porez je 2.080,00 rsd.

Na 50.000,00 rsd zakupa, porez je 8.824,00 rsd.

Ukoliko registrujete firmu na adresu koja je u Vašem ili porodičnom vlasništvu, niste u obavezi da plaćate porez za zakup, biće dovoljno da potpišete ugovor sa vlasnikom o usputanju prostora bez naknade.

Porez na zakup:

• Pokretne imovine (automobil, plovna vozila…)
• Nepokretne imovine (zgrada, kuća, lokal…)

Ako izmajmljujemo od:

• Fizičkog lica (koje nije u užoj porodici) – Obračunavate i plaćate porez
• Pravnog lica – Nema poreza (to pravno lice plaća porez na dobit od toga)
• Sebe ili užeg člana poredice – Ugovor u ustupanju i nema poreza

1,17647059 koeficijent u bruto

Normirani troškovi – 25%

Porez na zakup – 20%

Prvo pretvorimo neto u bruto. Množenjem neto (onoliko koliko je zakup sa koeficijentom) – dobijamo bruto. Zatim od bruta oduzimamo normirane troškove 25% i dobijamo osnovicu za porez. Osnovicu za porez pomnožimo sa 20% i na taj način dobijamo iznos poreza.

Primer:

Neto 200e(23.600) * 1,17647059 = 27.765 RSD – BRUTO

27.765 – 25%(6.941rsd) = 20.824 rsd – OSNOVICA ZA POREZ

20.824 * 20% = 4.165 rsd – POREZ NA ZAKUP

KOD OBRAČUNA POREZA NA ZAKUP POKRETNE IMOVINE KORACI SU INDETIČNI OSIM ŠTO JE KOD OVOG OBRAČUNA NORMIRANI TROŠAK 20%.

Šta je PDV?

Porez na dodatu vrednost je zapravo porez na potrošnju, koji se obračunava i plaća  na osnovu prodatih proizvoda i pruženih usluga tokom obavljanja delatnosti, kao i nauvoz dobara. 

 Obveznici poreza su, prema zakonu o PDV, oni koji tokom obavljanja delatnosti vršepromet (prodaju) dobara i usluga uz određenu naknadu. 

 Porez na dodatu vrednost su obavezni da plaćaju pravna lica i preduzetnici čiji  je ukupan promet veći od 8.000.000 dinara . 

 Pod prometom se podrazumeva zbir svih izdatih računa za prodate proizvode i  pružene usluge, tokom prethodnih godinu dana poslovanja. Ukupan ostvaren promet  tokom prethodnih godinu dana ne odnosi se na period od jedne kalendarske godine  (1. danuar – 31. decembar), već na  prethodnih 12 meseci vašeg poslovanja.  Godinu dana je period koji se uzima kao okvir za sumiranje finansijskog stanja, kakobi se utvrdio tačan iznos prometa. 

Kada se plaća pdv? 

 Jednu od najvećih dilema predstavlja način ulaska u sistem PDV-a. Postoje dvanačina, odnosno mogu se desiti dve situacije: 

• obavezno – nastala je obaveza plaćanja PDV-a, 
• dobrovoljno – firma sama želi da se prijavi za plaćanje. 

Kada preduzetnici i pravna lica tokom prethodnih 12 meseci ostvare ukupanpromet preko 8.000.000 dinara, njima tog trenutka nastaje obaveza plaćanja  PDV-a.  Drugim rečima – ukoliko zbir izdatih računa pređe limit (cenzus) od osammiliona dinara, prijavljivanje i plaćanje poreza na dodatu vrednost je obavezno. 

 Druga situacija je dobrovoljno prijavljivanje za plaćanje poreza. Ukoliko ukupanpromet ne pređe limit, odnosno zbir izdatih računa bude manji od 8.000.000 dinara,  ne postoji obaveza za plaćanje PDV-a. Ali, firma može samoinicijativno da se prijavi  u evidenciju sistema i da se odluči na plaćanje. 

 Najčešće su sledeče situacije: 

• dešava se da firme na početku poslovanja procene kako će imati veći obimposlovanja i veliki promet, pa se dobrovoljno prijave, 
• kada već imaju ukupan promet približan zadatom limitu, odlučuju se na ovajkorak, 
• kada firme procene da će imati korist (interes) od toga. 

 Poslednja situacija se često dešava u početku poslovanja, kada firma nema mnogoizdatih računa, a kupuje opremu za adaptaciju poslovnog prostora, ima troškove  materijala, zakupa… Na taj način može ostvariti pravo na povraćaj više plaćenog  PDV-a sadržanog u ulaznim računima. 

 Da li postoje ograničenja koji pravni oblik preduzeća može da plaća  PDV? 

 U sistem PDV-a mogu biti samo pravna lica i preduzetnici, sa statusom “knjigaša”,  odnosno oni koji koriste  usluge računovodstvene agencije  kod svog ovlašćenog  knjigovođe. Paušalci ne mogu biti istovremeno paušalno oporezovani i u sistemu  PDV-a. Na paušalno oporezivanje pravo imaju imaju samo preduzetnici koji u tokujedne kalendarske godine ostvare prihod do 6 miliona dinara. Ukoliko prekorače i  dostignu limit od 8 miliona, gube status paušalca i obavezni su da podnesu poresku  prijavu za ulazak u PDV. 

Prijava u evidenciju sistema PDV-a vrši se podnošenjem poreske prijaveEPPDV kod Poreske uprave. 

 Za obavezno prijavljivanje – PPPDV prijava je najkasnije do roka za predaju  periodične prijave (15. mesecu za promet iz prethodnog meseca) Npr. za promet do  15. februara predaje se prijava do 15. marta. Sve nove obaveze koje preduzeća, kaoobveznici PDV-a imaju, nastaju narednog dana – od datuma kada su prešli cenzus. 

 Firma koja želi dobrovoljno da se prijavi može to da uradi bilo kada u toku meseca i 

 godine. Za razliku od obaveznog, sama odlučuje koji dan će biti početak PDV-a, a  EPPDV takođe podnosi do 15. u mesecu, za promet iz prethodnog. Npr. kada sama  odluči da preda poresku prijavu sa datumom 25. februar, ima obavezu da je preda  do 15. u narednom mesecu. Sve obaveze oko PDV-a nastaju od datuma koji je  naveden u prijavi, odnosno od onog koji je firma sama odabrala. 

 Od trenutka nastajanja poreske obaveze, u oba slučaja važe ista pravila za firme  koje one, kao poreski obveznici, imaju: 

• porez obračunavaju svakog meseca, 
• prijavu podnose najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec
• obavezno mesečno obračunavanje i plaćanje naredne dve godine. 

 Sve firme koje prvi put uđu u sistem PDV-a postaju mesečni obveznici, tokom prve  dve godine poslovanja. Nakon toga, ako za godinu dana ostvare ukupan promet višeod 50.000.000 dinara i dalje ostaju mesečni obveznici. Ukoliko imaju manji promet  od toga, postaju tromesečni obveznici. 

 Kolike su poreske stope? 

Postoje dve stope kod poreza na dodatu vrednost, a to su: 

• opšta poreska stopa 20% – oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz ( kompjuterska oprema, automobili, nameštaj, kancelarijski material, proizvodiza domaćinstva, gorivo…), 
• posebna poreska stopa 10% – oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz(pekarski proizvodi, mlečni proizvodi, lekovi, komunalne usluge, štampani  material, ulaznice za manifestacije….). 

 Šta je Sistem Elektronskih Faktura (SEF)? 

SEF je program odnosno informatičko-tehnološko rešenje koji je napravila/naručila  država (Ministarstvo Finansija) preko koga se vrši slanje, prijem, evidentiranje,obrada i čuvanje elektronskih faktura, na koji je potrebno da se  registrujete , ukoliko  se Zakon o elektronskom fakturisanju odnosi na vas. Putem tog programa šaljete  fakture vašim klijentima. Fakture se šalju u  XML formatu , a PDF format se opciono  šalje kao propratna dokumentacija. 

 Ko je u obavezi da upravlja (šalje, prima, čuva) elektronskim  fakturama kroz Sistem Elektronskih Faktura (SEF)? 

1.     Subjekt javnog sektora označava : 

• Entitet koji pripada sektoru države u smislu zakona kojim se uređuje  budžetski sistem i 
• Javno preduzeće u smislu zakona kojim se uređuje pravni položaj javnih  preduzeća, nezavisno od toga da li je u obuhvatu sektora države; 

2.     Subjekt privatnog sektora:  obveznik poreza na dodatu vrednost, osim subjekta javnog  sektora; 

3.     Poreski punomoćnik stranog lica 

4.     Dobrovoljni korisnici SEF:  Svi subjekti koji nisu obavezni da koriste SEF po zakonu, ali  se dobrovoljno opredele za korišćenje SEF. Ukoliko se odluče na korišćenje SEF, u  obavezi su ga koristiti celu tekuću i narednu kalendarsku godinu. U toj situaciji se na njihsve obaveze primanja, slanja itd. primenjuju na isti način kao i na subjekte privatnog  sektora. 

NAPOMENA : Sva pravna lica i preduzetnici (obveznici poreza na dobit pravnih lica i  poreza na prihod od samostalnih delatnosti) koji nisu u PDV sistemu, ukoliko treba daizdaju bilo kakav zahtev za isplatu subjektima javnog sektora, biće dužni da se registruju  u SEF, kao „dobrovoljni“ korisnici, na koje se primenjuju propisi kao za subjekte privatnog  sektora. 

Kada firma iz Srbije koristi usluge koje pružaju inostrani dobavljači, obavezna je da obračuna PDV u zemlji prema odredbama člana 10.stav 1.tačka3) Zakona o PDV-u kada postoje sledeće okolnosti: 

• promet dobara ili usluga izvršilo je strano lice, 
• promet je izvršen sa naknadom ili bez naknade u neposlovne svrhe 
• strano lice nije evidentirano kao obveznik PDV-a u Srbiji, nezavisno od toga da li  u Srbiji ima stalnu poslovnu jedinicu i da li je ta stalna poslovna jjedinica obveznikPDV-a u Srbiji 
• mesto konkretnog prometa dobara ili usluga (u smislu Zakona) je Srbija, a 
• konkretan promet oporeziv je PDV-om u skladu sa zakonom, 

obavezu obračuna PDV-a ima primalac dobara i usluga, nezavisno od toga da li je obveznik PDV-a ili mali poreski obveznik ili fizičko lice . 

 Nezavisno od mesta saradnje (u zemlji ili inostranstvu), mesto prometa usluga određuje se prema sedištu primaoca usluge u skladu sa opštim pravilom iz člana 12. stav 4. Zakona oPDV-u. U tom smislu,  ukoliko strano lice nije obveznik PDV-a u Srbiji, primalac je  poreski dužnik koji ima obavezu da obračuna PDV , dok pravo na odbitak prethodnog poreza koristi u skladu sa opštim uslovima. 

 Dodatno napominjemo da u slučaju kada je  primalac usluge firma, koja nije obveznik  PDV-a, to lice je dužno da obračuna PDV (kao poreski dužnik) , ali nema pravo naodbitak prethodnog poreza. U tom slučaju obračun PDV-a porazumeva obavezu njegovog  plaćanja u propisanom roku, kao i podnošenje poreske prijave (do 10. u mesecu). 

 Poreski dužnik, u smislu zakona, jeste primalac dobara i usluga ako strano lice nije  obveznik PDV- a u Republici, nezavisno od toga da li u Republici ima stalnu poslovnu jedinicu i da li je ta stalna poslovna jedinica obveznik PDV-a u Republici. Dakle, radi se o slučaju kada promet vrši strano lice (pravno ili fizičko) koje nije evidentirano kaoobveznik PDV-a u Srbiji, odnosno nije odredilo poreskog punomoćnika, a mesto prometa  je Srbija i konkretan promet je oporeziv PDV-om u skladu sa Zakonom. 

 PRIMER: 

 Firma iz Srbije prima konsultantske usluge od inostranog pružaoca usluga. Vrednostusluga je 1.000 EUR, a kurs je 1 EUR = 120 RSD. Stopa PDV-a u Srbiji je 20%. 

1 . Kada je domaća firma u sistem PDV-a: 

 Koraci: 

1.     Prevod vrednosti iz EUR u RSD: 

• Vrednost usluga u dinarima: 1.000 EUR × 120 RSD/EUR = 120.000 RSD 

2.     Obračun PDV-a: 

• Interni PDV (20% od 120.000 RSD): 24.000 RSD 

3.     Evidentiranje: 

• Trošak usluga: 120.000 RSD 
• Interni PDV: 24.000 RSD (koji se knjiži kao obaveza i pravo na odbitak u isto  vreme) 

 Rezultat:  Firma u sistemu PDV-a može da odbije ovaj PDV kao ulazni PDV, što znači da  neće plaćati iz svog budžeta već će biti umanjen PDV koji se duguje na osnovu izlaznih  faktura. 

2.     Kada domaća firma nije u sistem PDV-a: 

 Koraci: 

1.     Prevod vrednosti iz EUR u RSD: 

• Vrednost usluga u dinarima: 1.000 EUR × 120 RSD/EUR = 120.000 RSD 

2.     Obračun PDV-a: 

• Interni PDV (20% od 120.000 RSD): 24.000 RSD 

3.     Evidentiranje: 

• Trošak usluga:  120.000 RSD 
• PDV:  24.000 RSD (koji se knjiži kao obaveza i ne može da se odbije) 

Rezultat:  Firma koja nije u sistemu PDV-a mora da plati ukupno 120.000 RSD + 24.000  RSD (PDV), što je ukupno 144.000 RSD. PDV od 24.000 RSD se ne može vratiti ili odbiti, pa  je to dodatni trošak za firmu. 

 Zaključak: 

• Firma u sistemu PDV-a:  Može da odbije interno obračunati PDV, što smanjuje njen  ukupni trošak. 
• Firma van sistema PDV-a:  Mora da plati ukupno više (120.000 RSD za usluge + 24.000 RSD za PDV = 144.000 RSD) jer ne može da odbije ili vrati PDV.